U is­toč­noj Azi­ji ras­plam­sa­va se no­va kri­za iza­zva­na od­lu­kom o po­sta­vlja­nju ame­rič­kog pro­ti­vra­ket­nog si­ste­ma THA­AD na te­ri­to­ri­ji Ju­žne Ko­re­je. U znak pro­te­sta, Pe­king je blo­ki­rao uvoz di­je­la ju­žno­ko­rej­skih pro­iz­vo­da, ot­ka­zao go­sto­prim­stvo ju­žno­ko­rej­skim za­ba­vlja­či­ma i ubla­žio eko­nom­ski pri­ti­sak na Sje­ver­nu Ko­re­ju.
Dok svjet­ski me­di­ji na­sta­vlja­ju da iz­vje­šta­va­ju o uspje­lim ili ne­u­spje­lim lan­si­ra­nji­ma ra­ke­ta ko­je spro­vo­di sje­ver­no­ko­rej­ska ar­mi­ja, pa­žnju ju­žno­ko­rej­ske jav­no­sti sve vi­še ob­u­zi­ma pro­blem po­gor­ša­nja od­no­sa sa gi­gant­skim su­sje­dom Ki­nom.
Na­i­me, po­sled­njih ne­dje­lja pro­du­blju­je se tr­ve­nje iz­me­đu Se­u­la i Pe­kin­ga pro­u­zro­ko­va­no od­lu­kom ju­žno­ko­rej­ske vla­de da do­zvo­li ras­po­re­đi­va­nje pro­ti­vra­ket­nog si­ste­ma THA­AD u sa­sta­vu ame­rič­kih tru­pa ko­je se ba­zi­ra­ju na nje­noj te­ri­to­ri­ji.
Ki­ne­ski zva­nič­ni­ci i dr­žav­ni me­di­ji osu­di­li su od­lu­ku o ras­po­re­đi­va­nju ba­te­ri­ja si­ste­ma THA­AD kao spro­vo­đe­nje ame­rič­kog pla­na o po­sta­vlja­nju ra­ket­nog šti­ta s ci­ljem da se ugro­zi bez­bjed­nost Ki­ne, pa i Ru­si­je. Ki­ne­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Vang Ji, na pri­mjer, iz­ja­vio je da THA­AD „pod­ri­va ki­ne­ske i ru­ske in­te­re­se u obla­sti bez­bjed­no­sti, na­ru­ša­va stra­te­šku rav­no­te­žu u re­gi­o­nu i da će iza­zva­ti tr­ku u na­o­ru­ža­nju”.
Ju­žno­ko­rej­ski zva­nič­ni­ci, me­đu­tim, in­si­sti­ra­ju da je THA­AD oru­đe od­bram­be­nog ka­rak­te­ra, či­ja je svr­ha da ze­mlju za­šti­ti od sje­ver­no­ko­rej­skih ra­ke­ta i Pe­kin­gu po­ru­ču­ju da, umje­sto iz­no­še­nja kri­ti­ka na nji­hov ra­čun, ulo­že vi­še tru­da u od­vra­ća­nje Sje­ver­ne Ko­re­je od raz­vo­ja opa­snog ofan­ziv­nog oruž­ja.
Oni pri­tom is­ti­ču da je Pjon­gjang spro­veo dvi­je nu­kle­ar­ne pro­be i vi­še od de­set pro­ba ba­li­stič­kih ra­ke­ta ove go­di­ne, od če­ga i ne­ko­li­ko lan­si­ra­nja sa po­kret­nih plat­for­mi, uklju­ču­ju­ći tu i pod­mor­ni­ce, ko­je su te­že za ot­kri­va­nje.
Za­te­za­nje od­no­sa iz­me­đu Pe­kin­ga i Se­u­la ne­ma sa­mo ver­bal­nu di­men­zi­ju, već se re­flek­tu­je i na eko­no­mi­ju. Ju­žno­ko­rej­ska štam­pa ovih da­na pi­še da se po­ljo­pri­vred­ni i ko­zme­tič­ki pro­iz­vo­di iz te ze­mlje sve vi­še vra­ća­ju sa ki­ne­ske gra­ni­ce, jer ih ki­ne­ske vla­sti je­dan za dru­gim pro­gla­ša­va­ju hi­gi­jen­ski ne­is­prav­nim ili ne­kva­li­tet­nim, pri­tom se po­zi­va­ju­ći na kri­te­ri­ju­me ko­ji se do­sad ni­je­su pri­mje­nji­va­li.
Na me­ti su se na­šli i ju­žno­ko­rej­ski za­ba­vlja­či, glum­ci i pop pje­va­či, ko­ji su vr­lo po­pu­lar­ni u Ki­ni i ta­mo tra­di­ci­o­nal­no ža­nju ve­li­ki pri­hod.
Na­i­me, ki­ne­ski or­ga­ni­za­to­ri kon­ce­ra­ta i re­klam­nih pro­mo­ci­ja od av­gu­sta su, na za­htjev dr­žav­nih or­ga­na, iz­ne­na­da po­če­li da ot­ka­zu­ju go­sto­va­nja ju­žno­ko­rej­skih TV li­ca i pop ido­la, tvr­de no­vi­na­ri ju­žno­ko­rej­skog dnev­ni­ka Čo­sun il­bo.
Ju­žno­ko­rej­ski me­di­ji ta­ko­đe iz­vje­šta­va­ju da mje­seč­ni po­da­ci ki­ne­ske ca­ri­ne po­ka­zu­ju da se u av­gu­stu i sep­tem­bru, na­kon do­no­še­nja od­lu­ke o po­sta­vlja­nju si­ste­ma THA­AD, osjet­no uve­ćao obim tr­go­vi­ne iz­me­đu naj­mno­go­ljud­ni­je ze­mlje svi­je­ta i Sje­ver­ne Ko­re­je, što go­vo­ri da je Pe­king od­lu­čio da u znak pro­te­sta pro­tiv ja­ča­nja ame­rič­kih voj­nih efek­ti­va u Ju­žnoj Ko­re­ji ubla­ži re­žim sank­ci­ja pro­tiv vla­de Kim Džong Una.
S ob­zi­rom na to da Sje­ver­na Ko­re­ja iz­me­đu 70 i 80 od­sto svo­je raz­mje­ne sa ino­stran­stvom oba­vlja sa Ki­nom, bez nje­nog ak­tiv­nog uče­šća u spro­vo­đe­nju sank­ci­ja, me­đu­na­rod­ni pri­ti­sak na Sje­ver­nu Ko­re­ju, ko­ji ima za cilj da je pri­vo­li da se od­rek­ne da­ljeg raz­vo­ja nu­kle­ar­nog oruž­ja i ba­li­stič­kih ra­ke­ta, jed­no­stav­no ne mo­že us­pje­ti.
Šta­vi­še, po­sled­nja dva mje­se­ca vo­di se pra­vi ma­li rat na mo­ru iz­me­đu ki­ne­skih ri­ba­ra i ju­žno­ko­rej­ske obal­ske stra­že. Po­čet­kom ovog mje­se­ca ki­ne­ski ri­bar­ski brod uda­rio je u pa­trol­ni ča­mac ju­žno­ko­rej­ske obal­ske stra­že i po­to­pio ga. Pro­šlog mje­se­ca, tri ki­ne­ska ri­ba­ra po­gi­nu­la su ka­da se nji­ho­vo plo­vi­lo za­pa­li­lo od ba­klji ko­je je na nje­ga ba­ci­la ju­žno­ko­rej­ska obal­ska stra­ža ko­ja ra­di na za­šti­ti eks­klu­ziv­ne eko­nom­ske zo­ne svo­je ze­mlje od ne­le­gal­nog ri­bo­lo­va.
Ju­žna Ko­re­ja se, prak­tič­no, na­la­zi iz­me­đu če­ki­ća i na­kov­nja, u te­škoj si­tu­a­ci­ji ko­ja zah­ti­je­va mno­go di­plo­mat­ske vje­šti­ne i tak­ta, jer je Na­rod­na Re­pu­bli­ka Ki­na njen naj­ve­ći spolj­no­tr­go­vin­ski part­ner, a Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve njen vi­še­de­ce­nij­ski voj­no-po­li­tič­ki sa­ve­znik i ga­rant bez­bjed­no­sti.
In­te­re­sant­no je da ju­žno­ko­rej­ska vla­da na­i­la­zi i na ot­por unu­tar ze­mlje, jer su pro­tiv po­sta­vlja­nja ame­rič­kog ra­ket­nog si­ste­ma pro­te­sto­va­li ju­žno­ko­rej­ski gra­đa­ni, sta­nov­ni­ci u mje­sti­ma u ko­ji­ma tre­ba da bu­de ras­po­re­đen, zbog za­bri­nu­to­sti da bi sna­žni ra­da­ri mo­gli da ošte­te nji­ho­vo zdra­vlje i stra­ha da bi se u slu­ča­ju voj­nog su­ko­ba nji­ho­va na­se­lja pr­va na­šla na me­ti sje­ver­no­ko­rej­skih pro­jek­ti­la.
Me­đu­tim, po­sta­vlja­nje si­ste­ma THA­AD i ne­su­gla­si­ce ko­je iza­zi­va i za Pe­king pred­sta­vlja zna­čaj­nu voj­nu i po­li­tič­ku kom­pli­ka­ci­ju. Pro­ti­vra­ket­ni si­stem THA­AD ne sa­mo što ame­rič­koj voj­sci pru­ža mo­guć­nost da u even­tu­al­nom su­ko­bu dve­ju ve­li­kih si­la br­zo de­tek­tu­je i za­u­sta­vi ki­ne­ske ra­ke­te ne­po­sred­no na­kon lan­si­ra­nja, već joj, i za­hva­lju­ju­ći to­me što je on opre­mljen moć­nim ra­da­ri­ma ko­ji „vi­de” du­bo­ko u ki­ne­sku te­ri­to­ri­ju, omo­gu­ća­va i nad­zor i pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka o po­kre­ti­ma ki­ne­ske ar­mi­je.
Po­sta­vlja­nje tog si­ste­ma je do­ga­đaj ko­ji is­pu­nja­va cr­ne slut­nje po­li­ti­ča­ra i voj­nih stra­te­ga u Pe­kin­gu da će ubr­za­ni raz­voj nu­kle­ar­nog oruž­ja i sred­sta­va za nje­go­vu is­po­ru­ku na ve­li­ke raz­da­lji­ne u Sje­ver­noj Ko­re­ji Ame­ri­kan­ci­ma da­ti iz­go­vor za kon­cen­tra­ci­ju tru­pa i na­o­ru­ža­nja na kop­nu i mo­ru uz ki­ne­ske gra­ni­ce.
(RTS)


Eko­nom­ske sank­ci­je Ju­žnoj Ko­re­ji

Po­red to­ga, tr­ve­nje do ko­jeg je do­šlo na­kon do­no­še­nja od­lu­ke o po­sta­vlja­nju si­ste­ma THA­AD u ju­lu ome­ta i na­sto­ja­nje Pe­kin­ga da kroz ja­ča­nje eko­nom­skih ve­za sa Ju­žnom Ko­re­jom i po­ja­ča­ne di­plo­mat­ske ak­tiv­no­sti ve­že Se­ul za se­be i, ko­li­ko je to mo­gu­će, odvo­ji ga od Va­šing­to­na, osla­bi ame­rič­ki voj­ni pri­ti­sak na sop­stve­ne gra­ni­ce i stvo­ri vi­še po­li­tič­kog ma­ne­var­skog pro­sto­ra – te­ški su za­da­ci ko­je Ki­na već de­ce­ni­ja­ma ima na svo­jim ple­ći­ma.
Po­ku­šaj pri­bli­ža­va­nja Pe­kin­ga Se­u­lu mo­že se vi­dje­ti u či­nje­ni­ci da se pred­sjed­nik Si Đin­ping od stu­pa­nja na naj­vi­šu dr­žav­nu funk­ci­ju u dva na­vra­ta sreo s ju­žno­ko­rej­skom pred­sjed­ni­com Park Gun Hje, pri če­mu je on pr­vi po­sje­tio Se­ul. Po­tom je pred­sjed­ni­ca Park pri­hva­ti­la nje­gov po­ziv da pri­su­stvu­je voj­noj pa­ra­di u Pe­kin­gu ko­jom je obi­lje­že­no 70 go­di­na od za­vr­šet­ka ra­ta na Pa­ci­fi­ku, a na ko­ju ni­je­su do­šli ju­žno­ko­rej­ski sa­ve­zni­ci Ame­ri­kan­ci, kao ni pred­stav­ni­ci dru­gih za­pad­nih si­la po­bjed­ni­ca u Dru­gom svjet­skom ra­tu.
S dru­ge stra­ne, ki­ne­ski li­der se do­sad još ni­jed­nom ni­je sa­stao sa sje­ver­no­ko­rej­skim vo­đom Kim Džong Unom, ko­ji raz­vi­ja­ju­ći sve sa­vr­še­ni­je oruž­je za ma­sov­no uni­šte­nje, gra­di be­dem pre­ma SAD, Ju­žnoj Ko­re­ji i Ja­pa­nu, ali prak­tič­no i ja­ča ne­za­vi­snost od vi­še­de­ce­nij­skog po­kro­vi­te­lja Pe­kin­ga.
Ta­ko, iako je Sje­ver­na Ko­re­ja tra­di­ci­o­nal­no ki­ne­ski sa­ve­znik, pa se mo­že re­ći i tzv. „kli­jent dr­ža­va” Pe­kin­ga, sve smje­li­je pr­ko­še­nje re­ži­ma u Pjon­gjan­gu pre­ma SAD i nje­nim re­gi­o­nal­nim sa­ve­zni­ci­ma, sa­da ugro­ža­va bez­bjed­nost Ki­ne i dje­li­mič­no re­me­ti pla­no­ve nje­ne spolj­ne po­li­ti­ke.
Funk­ci­o­ne­ri­ma i voj­nim stra­te­zi­ma u Pe­kin­gu si­gur­no ni­je po vo­lji to što mo­ra­ju da, blo­ki­ra­njem ju­žno­ko­rej­ske ro­be i uslu­ga, pot­ko­pa­ju sop­stve­ni plan o eko­nom­skom i po­li­tič­kom zbli­ža­va­nju sa Se­u­lom.
S dru­ge stra­ne, u nji­ho­vim oči­ma pri­su­stvo si­ste­ma THA­AD, za či­je po­sta­vlja­nje je iz­go­vor Ame­ri­ci pru­ži­la Sje­ver­na Ko­re­ja, zah­ti­je­va re­ak­ci­ju ka­ko bi se Ju­žna Ko­re­ja od­vra­ti­la od da­va­nja do­zvo­le za da­lje raz­mje­šta­nje ame­rič­kog oruž­ja, ko­je pred­sta­vlja iza­zov za ki­ne­sku bez­bjed­nost, po­put bom­bar­de­ra, ra­ke­ta i no­sa­ča avi­o­na.(RTS)